Postoje večeri koje se planiraju mesecima unapred. I postoje one koje se pamte ceo život, iako nisi znao da će biti važne. Doček Nove godine

Ponoć može biti strašna. Čak i kad je svečana. Jer nosi u sebi razmak – između onoga što je bilo i onoga što tek dolazi.

To ne počinje tačno u ponoć. Ni kada otvoriš šampanjac. Ni kada se oglase petarde. Početak se desi ranije – kada poslednji dan decembra postane

Postoje noći koje pamtimo po događajima. Po raskoši. Po iznenađenjima. A postoje i one koje pamtimo po osećaju. Po tome što su nas podsetile ko

Kad sat zadrhti na poslednju sekundu Stojiš uz prozor, čaša ti se topi među prstima, a grad diše dublje nego inače. Sve je nekako usporeno,

Nije uvek lako pronaći mesto gde pripadaš. Ponekad prođu godine u pokušajima, u kompromisima, u šablonima koji ne prijaju, ali ih nosiš. Ponekad zaboraviš kako

Nekada je dovoljna samo jedna pesma da vrati godinu unazad. Jedan stih, jedan ton. I u trenutku nisi više tu gde si sedeo. Vratiš se

Ne sećaš se svih godina. Neke si zaboravio, neke si potisnuo, neke nisi ni želeo da pamtiš. Ali sećanja na određene noći, one koje nisu

Ne znaš tačno kad počne. Nije to trenutak kada se svetla priguše, ni kada se bend postroji. Nije ni kada se začuje prvi ton. Početak